Posle silne kiše, juče 27 juna 2024, posle svih dobrih padavina, osvanuli smo sa prepunih hiljadu litara kišnice…
Posle kiše, a dakle u drugom delu dana 27 juna 2024, u “Hirošimi” je novonastalo osveženje omogućilo neke male, ali važne radove…
Mnogo paradajza je izraslo još više, te se moralo sve vezivati, neke grane su popadale od roda, a neke od visine, a onda dosta grana trebalo je ošišati…
Isto vezivanje i šišanje usledilo je i na čeri paradajzu…
Iz spoljašnjeg vrta navađeno je nešto malo krompira sutra za ručak…
Takođe, posle kiše, a pre svih ovih radova koji su trajali do pred samu večeru našla sam mnoge suncokrete oborene ili malo nakrivljene kao pijane od silne vode koju su kišom dobili, te sam neke iščepala oko korena i tako ih uspravila ponovo. Verovatno će ih sunce sutra podići ponovo ka visinama. Mama je kišnicom zalila krastavce i sve što je još trebalo…
Ja sam svu blitvu ošišala iz “Hirošime” i nahranila ćurane. I sada nova blitva treba ponovo da izraste, da potera, te neko vreme ćurani će jesti više letnje jabuke, kruške, koru od krastavaca, itd.
Danas 28 juna 2024 na Vidovdan osvanulo kišno, naoblačen, hladno i maglovito jutro, te se mama vratila iz malina skoro odmah a pošto je otišla i ja se baš obradujem ručaćemo zajedno…
I tako smo zajedno obrale sve naše plodove jutros, a mnogo paradajza, potom i čeri paradajz, krastavce, i na kraju babure paprike…
A babura paprika ima i u liniji šilja paprika, jer kad sam proletos kupovala rasadu šilje dali su mi greškom sad vidim babure, a pošto se po plodu svaka biljka svom poznaje, tu su malo izmešali paprike te nisam dobila onoli kokiloko sam čega tražila, te ove godine imamo babura na izvoz…
No, paprika je paprika samo neka je bude umemo mi pojesti sve svoje paprike, pa i babure, a već sam jutros pola potrošila za sataraš, a pola očistila i ostavila u zamrzivač za punjenje…
I onda sam pekla spanać tortilje, napravila sataraš prvi ovogodišnji od samo naših plodova, i taman kad se sve ispeklo, pile u rernin na maldim krompirićima, mama je ponovo otišla jer se razvedrilo te se može ponovo raditi na njivi…
Ali, sve u svemu čekam je na večeri…
Ćuranima sam odnela punu kofu letnjiih jabuka, a kokama nosiljama mama je bacila svu onu koru od krastavaca koju smo do jutros skupile…
Iz spoljašnjeg vrta nabrala je mama crni luk za sataraš, a u “Hirošimi” nasekla peršuna i celera lišćara…
Za sataraš mama je još našišala i mladih pera do luka praziluka…
Hajdučka trava se već dobro osušila i spakovana u dve velike tegle, tako da imamo dosta dobre zalihe planinskog čaja…
Onda sam izmislila jedan univerzalan čeri preliv prste da ppoližeš, a sav asocira na Italiju…
I na kraj uberem jednu malu tikvicu koja je nešto zastala te veća ne bi ni porasla…
Čovek je vidik bez kraja 