Sen ne zna kako je u sebi bitisati
Sena ne zna kako se zove njeno jastvo
Senka ne zna da li je tu prijatno biti
Sen ne zna da je pogled odavde prijatan
Sena ne zna koliko je lepote u nedogled
Senka koju ne možete ubediti nikada
Sen nije glupa, a ni tupa
Sena takođe nije
Senka tek nikako
Sen još nije došla ovde
Sena kako li se ophodi sada prema ljudima
Senka sve posmatra, gleda
Sen nikada ne igra
Sena ne krade jabuke i trešnje
Senka ne zna da li je sve dobro urađeno
Sen sve završava što započne
Sena ulazi u sobu sama prazna
Senka skida pomodreli žaket
Sen ne žuri nikuda
Sena stiže na vreme svuda
Senka je umorna tek malo
Sen zaspi momentalno
Sena ćuti, ne peva, muči
Senka čini najbolje što može, zna i ume…
Čovek je vidik bez kraja 