Na klasi kompozicije Klod Debisi je odjednom postao vredan i marljiv, posvećen svom pozivu, čak obavlja i domaće zadatke, što je posebno obradovalo njegovog profesora Guirauda, uz preporuke da zarad osvajanja rimskog “Grand prix”-a sledi samo dobra stara pravila, te da mnogo ne izleće brzopleto u svom mladalačkom istraživanju i inovacijama, novotarijama.
Isti taj profesor ga savetuje da se do nagrade ne bi smeo ponovo zaljubiti, da se sačuva od žena, i naposletku zatraži od Kloda da napiše ubrzo bar jednu fugu.
Ali, Klod nije mnogo poslušao svoga pofesora te potrča kod svoje ljubavnice Alix, kod žene za koju ga odjednom počinje vezivati nešto mnogo jače i dublje nego što je to jedno obično prijateljstvo. U poslednje vreme Klod izmišlja povode i razloge samo da bi se sa njom družio i sretao češće i više. Čak su ga zavolela i njena dečica. A kad bi ostali sami razmenjivali su najpoverljivije i intimne pojedinosti iz svojih života. Ubrzo Klod oseti strast velike privlačnosti prema Alix.
Alix pak beše jako razočarana žena koja se promašeno udala, a imala je već 32 godine, i bila 11 godina starija od Kloda. Susret sa Klodom u njoj je oživeo mnoge umrle stvari kao što je strast požude. Potajno je maštala o njemu, a ubrzo je došlo i do prvog poljupca.
Nakon toga samoću je Klod potrošio negde na pariškim ulicama i tako je u jednom kvartu nabasao na prostititku, gotovo devojčicu po imenu Irena koja još nije imala ni 16 godina. Noć su proveli u jednom otrcanom hotelu.
Naredne dve sedmice Klod je prionuo na svoj muzički rad, a onda je Irena nestala, jer je uhapšena. No, dobija odmah i jedno pisamce adresirano na konzervatorijum u kome ga Alix poziva na sastanak. I tada je ponovo zatražila od Kloda da bude njena klavirska pratnja na jednoj muzičkoj večeri. I obećali su tada jedno drugom da će biti samo prijatelji. Kada bi pomenuli rimsku muzičku nagradu Klodu bi pala teško svaka pomisao da je neće zbog toga moći videti čak 3 godine.
Izlazili su sami na večere. Onda je došlo do buđenja velike strasti između njih i Alix mu pada prvo u naručje, a zatim i u postelju. Kroz 7 dana od tada Klod se takmiči za svoj prvi rimski “Grand prix”, ali nažalost dobija samo drugu nagradu. Nastupili su dani velikog mučenja za Kloda Debisija. Profesor mu obećava da će iduće godine svakako biti dobitnik prve nagrade. Toliko je bio Klod razočaran da je izgovorio da će napustiti svet muzike i postati slikar. Čak je kupio slikarsku paletu sa bojama.
Ali, na svu sreću, tu se pokolebao Klod Debisi, a profesor ga je ubeđivao da najviše dara ima samo za muziku i ispriča mu kako je i jedan Berlioz čak 5 puta jurišao na nagradu dok je nije osvojio. I sve ovo povratilo je ponovo optimistično raspoloženje kod Kloda Debisija.
Bio je presrećan jer još godinu dana može da uživa sa svojom voljenom Alix. Počeo je da daje časove klavira i njenoj ćerki. I bio je jako srećan i ovom ženom opčinjen, zaluđen. Sa Alix i njenom decom proslavio je Klod svoj 21-i rođendan . Onda je Alix došla na ludu ideju da se on preseli kod njih i tamo stanuje. Klod beše presrećan, a po pitanju škole moglo bi se reći da je čak i on uspeo postati neka vrsta štrebera.
Na proleće Klod je promenio frizuru, odevni stil, te odrezao ravne šiške, pustio bradu. Godine 1884 Klod Debisi dobija prvu nagradu i osvaja rimski “Grand prix”, sa kantatom “Bludni sin”, koju je posvetio profesoru Guiraudu, a osvojio je čak 22 od ukupno 28 glasova žirija.
No, Klod odjednom gubi svu veselost, jer mora da napusti Alix. Onda je počeo da smišlja izgovore, da laže i izmišlja bolesti ili smrtne slučajeve, samo da ne ode u Rim, u vilu Mediči, a po strašnu cenu da izgubi nagradu i stipendiju. I odlagao je svoj odlazak na sve moguće načine. A onda je morao da krene veoma nezadovoljan.
(nastaviće se)
Čovek je vidik bez kraja 