Дан: 26. јуна 2024.

ŽIVOT UVEK KAŽNJAVA ODVIŠE SEBIČNOSTI…

Jednom je miš posmatrao iz svoje rupe u zidu, i ugledao kako farmer i njegova supruga otvaraju veliku kutiju (paket). Miš se zapitao tada kakva li sve ukusna delikatesna hrana bi mogla biti tu unutra. No, miš beše šokiran kada je otkrio da se u kutiji nalazi mišolovka!

I pošto sve to otkri, miš pođe kod svojih prijatelja da ih upozori da se u kući nalazi postavljena mišolovka.

“Tamo je mišolovka u kući!” – reče miš prvoj koju srete, a jednoj kokoški.

A kokoška je kljuckala i čeprkala po zemlji, te pogleda u miša i kaza:

“Izvini gospodine Miš, ja znam da je to veliki problem za tebe, ali mene ne zabrinjavaju lično!”.

 I tako, miš pođe kod jagnjeta i reče:

“U kući  se nalazi mišolovka!”.

“Izvini gospodine Miš, ali ja ne mogu ništa učiniti u vezi sa tim! Ali, ne brini. No, uveravam te da kada tvoj čas dođe, ti ćeš biti u mojim molitvama”.

Miš pođe kod krave i reče joj:

“U kući je postavljena mišolovka!”.

“Dobro, ja mislim da neću biti u opasnosti, gospodiine Miš!”.

Miš se vrati nazad u kuću, osećajući se tužno i devastirano (skrhano), spreman da se suoči sa mišolovkom.

Kada je noć konačno stigla miš začu strahovitu buku kao kad se mišolovka zaklopi i uhvati svoj plen. Farmerova supruga potrča da vidi šta se dogodilo, ali u pomrčini noći nije bila u stanju da vidi šta je mišolovka uhvatila. Bio je to zmijski rep. I zmija je momentalno ujela ženu, koju je farmer odveo pravo u bolnicu.

U bolnici žena je dobila groznicu, a da bi joj pomogao da ozdravi, ono što joj je bilo potrebno bila je topla supa. Farmer se momentalno vratio kući, i tako zaklao kokošku.

Ali, pošto se ženina groznica i dalje nastavila došle su i komšije da je posete. Da bi im ponudio nešto hrane farmer je morao da zakolje jagnje.

Nažalost žena nije peživela veliku groznicu. Ostavši sam farmer je prodao kravu da bi pokrio troškove sahrane.

POUKA: Kada idući put čuješ da se neko žali na svoje probleme i pomisliš da njegova pitanja tebe ne zabrinjavaju, razmisli ponovo. I zapamti da sva dela koja činimo, ona nam se vraćaju na kraju krajeva, a često se vraćaju sa osvetom.

(prevod sa engleskog)

UŠTIPCI OD TIKVICA

Oko  225 g tek sveže ubranih neoguljenih tikvica izrendati (može i do 300 g), jer ja pravim 1/3 mere, novog recepta, te da isprobam za večeru.

Izrendanu tikvicu dobro posoliti, jer posle više neću soliti, te promešati, zatim ostaviti najmanje 20 minuta da odstoji, a ja sam u nestrpljenju ostavila 15 minuta, što je sasvim dovoljno da sok od tikvica popusti onu svoju prepoznatljivu vodu.

U to neoceđeno, treba još dodati:

1 celo umućeno jaje

70 ml jogurta

½ kesice praška za pecivo

1 šolju (od 200 ml zapremine) punu brašna

1 čep jabukovog sirćeta

Izmešati testo i odmah vaditi kašikom i pržiti uštipke na laganoj vatri sa obe strane.

Preukusno i jednostavno, brzo, čak mnogo brže nego da se pohuje tikvica isečena na kriške.

Prijatno! https://zamesiumesiispeci.blogspot.com/

KLODOV “GRAND PRIX”…

Na klasi kompozicije Klod Debisi je odjednom postao vredan i marljiv, posvećen svom pozivu, čak obavlja i domaće zadatke, što je posebno obradovalo njegovog profesora Guirauda, uz preporuke da zarad osvajanja rimskog “Grand prix”-a sledi samo dobra stara pravila, te da mnogo ne izleće brzopleto u svom mladalačkom istraživanju i inovacijama, novotarijama.

Isti taj profesor ga savetuje da se do nagrade ne bi smeo ponovo zaljubiti, da se sačuva od žena, i naposletku zatraži od Kloda da napiše ubrzo bar jednu fugu.

Ali, Klod nije mnogo poslušao svoga pofesora te potrča kod svoje ljubavnice Alix, kod žene za koju ga odjednom počinje vezivati nešto mnogo jače i dublje nego što je to jedno obično prijateljstvo. U poslednje vreme Klod izmišlja povode i razloge samo da bi se sa njom družio i sretao češće i više. Čak su ga zavolela i njena dečica. A kad bi ostali sami razmenjivali su  najpoverljivije i intimne pojedinosti iz svojih života. Ubrzo Klod oseti strast velike privlačnosti prema Alix.

Alix pak beše jako razočarana žena koja se promašeno udala, a imala je već 32 godine, i bila 11 godina starija od Kloda. Susret sa Klodom u njoj je oživeo mnoge umrle stvari kao što je strast požude. Potajno  je maštala o njemu, a ubrzo je došlo i do prvog poljupca.

Nakon toga samoću je Klod potrošio negde na pariškim ulicama i tako je u jednom kvartu nabasao na prostititku, gotovo devojčicu po imenu Irena koja još nije imala ni 16 godina. Noć su proveli u jednom otrcanom hotelu.

Naredne dve sedmice Klod je prionuo na svoj muzički rad, a onda je Irena nestala, jer je uhapšena. No, dobija odmah i jedno pisamce adresirano na konzervatorijum u kome ga Alix poziva na sastanak. I tada je ponovo zatražila od Kloda da bude njena klavirska pratnja na jednoj muzičkoj večeri. I obećali su tada jedno drugom da će biti samo prijatelji. Kada bi pomenuli rimsku muzičku nagradu Klodu bi pala teško svaka pomisao da je neće zbog toga moći videti čak 3 godine.

Izlazili su sami na večere. Onda je došlo do buđenja velike strasti između njih i Alix mu pada prvo u naručje, a zatim i u postelju. Kroz 7 dana od tada Klod se takmiči za svoj prvi rimski “Grand prix”, ali nažalost dobija samo drugu nagradu. Nastupili su dani velikog mučenja za Kloda Debisija. Profesor mu obećava da će iduće godine svakako biti dobitnik prve nagrade. Toliko je bio Klod razočaran da je izgovorio da će napustiti svet muzike i postati slikar. Čak je kupio slikarsku paletu sa bojama.

Ali, na svu sreću, tu se pokolebao Klod Debisi, a profesor ga je ubeđivao da najviše dara ima samo za muziku i ispriča mu kako je i jedan Berlioz čak 5 puta jurišao na nagradu dok je nije osvojio. I sve ovo povratilo je ponovo optimistično raspoloženje kod Kloda Debisija.

Bio je presrećan jer još godinu dana može da uživa sa svojom voljenom Alix. Počeo je da daje časove klavira i njenoj ćerki. I bio je jako srećan i ovom ženom opčinjen, zaluđen. Sa Alix i njenom decom proslavio je Klod svoj 21-i rođendan . Onda je Alix došla na ludu ideju da se on preseli kod njih i tamo stanuje. Klod beše presrećan, a po pitanju škole moglo bi se reći da je čak i on uspeo postati neka vrsta štrebera.

Na proleće Klod je promenio frizuru, odevni stil, te odrezao ravne šiške, pustio bradu. Godine 1884  Klod Debisi dobija prvu nagradu i osvaja rimski “Grand prix”, sa kantatom “Bludni sin”, koju je posvetio profesoru Guiraudu, a osvojio je čak 22 od ukupno 28 glasova žirija.

No, Klod odjednom gubi svu veselost, jer mora da napusti Alix. Onda je počeo da smišlja izgovore, da laže i izmišlja bolesti ili smrtne slučajeve, samo da ne ode u Rim, u vilu Mediči, a po strašnu cenu da izgubi nagradu i stipendiju. I odlagao je svoj odlazak na sve moguće načine. A onda je morao da krene veoma nezadovoljan.

(nastaviće se)

SEN SENA SENKA…

Sen ne zna kako je u sebi bitisati

Sena ne zna kako se zove njeno jastvo

Senka ne zna da li je tu prijatno biti

Sen ne zna da je pogled odavde prijatan

Sena ne zna koliko je lepote u nedogled

Senka koju ne možete ubediti nikada

Sen nije glupa, a ni tupa

Sena takođe nije

Senka tek nikako

Sen još nije došla ovde

Sena kako li se ophodi sada prema ljudima

Senka sve posmatra, gleda

Sen nikada ne igra

Sena ne krade jabuke i trešnje

Senka ne zna da li je sve dobro urađeno

Sen sve završava što započne

Sena ulazi u sobu sama prazna

Senka skida pomodreli žaket

Sen ne žuri nikuda

Sena stiže na vreme svuda

Senka je umorna tek malo

Sen zaspi momentalno

Sena ćuti, ne peva, muči

Senka čini najbolje što može, zna i ume…

26 JUN 2024…

Zagrmelo je  treći dan zaredom, ali danas ništa od popodnevne kiše, tek nekoliko kapi i to je sve, a oblačno, malo kaljavo i nekako sparno, tmurno, sivo, turobno, dosadno…

Dovoljno da se sroči jedna pesma…

Ali, pre svega toga dan je počeo ovako…

Bez knjige, još uvek bez započetog čitanja vrednog štiva, jer mozgu nekada treba godišnji odmor izgleda…

Napolju me čeka  bezbrižna majka mačka i njena dva razigrana mačeta, ona od pre nekoliko dana koja su vidno stasala i porasla…

Ona dopušta smireno, te sedi, sve posmatra, odobrava i pušta svojim mačićima da mi priđu, pušta i meni da im se obratim, te me ne gleda kao pretnju…

Vrzmali su se podosta tu, u mojoj avliji, a jedno je nestašno skakalo po terasi donjoj, sve dok sam nasekla pune dve vangle jabuka i time nahranila prvo ćurane, a onda i koke nosilje…

Pre nego nahranim ćurane prvo otrčim u svoj rudnik povrća u “Hirošimu” i tamo poberem sve plodove sunca, ali malo pažljivije zavirim…

Prvo oberem čeri paradajz, a onda i zreli paradajz i tek na kraju krastavce (samo jedan uberem iz kupovne rasade, ostalo sve moja rasada).

Na kori jednog krastavca izvučem iz “Hirošime” jednog malog paučića…

Neko je skupio kamarice pograbljenih opalih jabuka, lišća i tako uvek, bez namere da  sve pokupi u kantu, kojih ima na svakom koraku (takav i opuške baca posvuda, po travi, a samo neće   u kantu), i odnese na kompost…

I tako sam pre ručka, jedno 3 kamare tog brloga skupljenog na kamare kantom prenela na kompost oko 3 prepune kante velike…

I to mi je danas sav rad i teška fizička aktivnost danas, na random danu, dan kada su moje ideje i planovi od pre nekoliko dana ponovo zastali, potonuli u dosadu i oblačnost…

Itd… https://pogledajstvarnostusebi.blogspot.com/