Mama je jutros kupila nove kesice semena, jer mi već razmišljamo kako ćemo ponovo sejati, a negde krajem leta početi setvu majske salate, a čim oslobodimo neku površinu zasejati i nove rotkvice, te su tako kupljene 2 kesice salate i 3 kesice rotkvica…
Onda zavirim u malu plavu limenu parcelicu ili malo tikvište i tamo uberem prve ovogodišnje dve beogradske tikvice, i to obe sa biljke iz moje setve, (a ona iz čašice posađena, što sam je dobila na poklon ubrzo će doneti plodove, ali ni blizu krupne i jake ovome što je danas kao naš prvenac pristiglo nam za branje). Najveća tikvica prešla je 500 g, a druga manja je oko 300 g, sve u svemu u dve tikvice ukupno oko 825 g…
Trebalo je samo strpljivo čekati svoje tikvice, i istrpeti mnoštvo muških jalovih cvetova, kao i mnogo truljenja. I jutros jednu tikvicu trulu lunga di Napoli ponovo bacim, ali zato uskoro od te iste tikvice treba da uberem dve ogromne loptice…
U “Hirošimi” danas naberem nešto malo ili manje krastavaca i 2 ljutačice papričice…
Onda ošišam matičnjak da osušim za čaj…
Naravno, nahranim tek predveče i ćurane zelenišom, a počela sam da im čupam blitvu i kupus u zoni drvare liniju koju uskoro ukidam zauvek, a zemlju premeštam i prenosim na već postojeće setvene parcele, ali tek pošto u zoni drvare povadim prolećni ljubičasti luk i napravim jednu novu estetsku poboljšanu izmenu…
Lepi čovek procvetao u ljubičastoj boji…
Ovih dana pravili smo zdraviju varijantu ravnog roštilja, da bude idealan za pastrmku, tako da nas neće dimiti štetni ćumur više nikad direktno, ali će nam biti važan, jer će davati idealno dobru toplotu i jako vrelu podlogu za grilovanje povrć, itd…
Jedna hokaido bundevica dobro napreduje, a uz nju i još neke druge manje, ali i ona ima mnogo muških jalovih cvetova…
U “Hirošimi” na krastavcima mojim uhvatimprvo 3 ogromna bumbara, i još mnogo pčela, sve zuji, bruji, i kao da su svi odjednom nekim kosmičkim čudom tu zauvek nastanjeni. Danima ne izlaze iz “Hirošime”, a ne čudi, jer im je tu pravo carstvo neprskane cvetne hrane…
Onda na cvetu krastavca uhvatim i jednog belog leptira, kao i najmanje jednu smrdibubu, jer eto i sve to ima tu neka svoja divna posla…
Boranija puna cveta, boranija žuta pritkara i vešto se vere, penje, i već na nekim mestima imamo otrebljene male zelene boranije…
Polovinom juna 2024 sve posejano, jedemo svoje i beremo skoro sve, samo još da nam stigne boranija. Sve je dobro krenulo dakle…
Mama je jutros navadila krompira, i pravila za ručak pire. Idealno uz moj gulaš od ćuretine…
Još uvek beremo naše maline i našu crnu ribizlu. Maline nakupismo 3 kese, a crne ribizle nepunu jednu kesu…
Kupila sam kutiju za ribolovački svoj alat, i sada sam spremna za nove alaske pohode, a mama je htela da šije koferče, tipa neseser, ali to ne bi imalo jačinu kao plastika made in Turkey…
Danas sam inspirisana da isprobam neke nove recepte, a sve bez zere kvasca, koga se strogo čuvam…
Prvo pravim rolinice sa sirom bez kvasca, jer uvek jedan svoj dan unapred razmišljam šta ću za doručak svoj nasušni, a sutrašnji…
Onda se setim vremena u kome smo pravili predivne študle, ali zbog kvasca moram da se odreknem svega što najviše volim, i onda nabasam na jednu verziju štrudle bez kvasca…
Za večeru od najmanje tikvice od onih 300 ubranih gramajutros za večeru prigotovim predivan potaž pun peršuna i celera lišćara…
Mama i ja ručno kanticama i kišnicom zalijemo sve u “Hirošimi” u suton…
Čovek je vidik bez kraja 