Majka je jutros plevila po bašti travu, dok ja čitam antiratne priče, tj. dok mene napolju još nema, jer ja nisam da se okopava, plevi i čepa i gazi ili bilo šta čupa, zato sejem onako sve gusto, ali i nije bilo neke trave, no ta žena ima neke ludačke snage za rad od rane zore, dok ja nemam…
I dok je tako plevila slučajno je isčupala jednu malu šargarepu i da se videti na tom jestivom uzorku da naša šargarepa ubrzo stiže, a mi još imamo nekoliko čašica nepotrošene šargarepe u zalihama u zamrzivaču i taman će nova šargarepica da poraste još više dok mi to potrošimo…
Večeras je majka ručno kantama i kišnicom zalila sve krastavce u “Hirošimi”…
Još juče smo planirale da zasadimo orlove nokte svuda oko posečenih panjeva te da pustimo da to se obavije svako posečeno drvo, naša mesta za saksije, te da nastanu prave cvetne skulpture. I tako majak načupa dosta pelcera, iskopa kanale oko panjeva, a onda zasadimo zajedno na 3 mesta orlove nokte i sve zatrpamo i dobro zalijemo…
Pošto bukovače nešto ćute, a i ono malo što je krenulo, vidim jutros osušilo se, iako svaki dan uredno prskam vodom, i onda ja rešim da džakove otvorim i zakopam umesto u šumu, u onu moju setvenu kadicu prepunu šumske zemlje. Kadicu zatrpam, zalijem, stavim na severnu hladnu stranu, tamo gde nema sunca i ostavim. I sada čekamo hoće li biti neka bukovača uskoro na branju, a napolju…
Samo sam nabrala u letnoj kuhinjici 2,200 kg od 3 džaka, a trebalo je bar oko 3 kg, ili kilogram po svakom džaku, ali dalje nije htelo ništa jestivo da izrasta…
Naberem zatim matičnjaka koji je ubusio i uz žalfiju da osušim za nekoliko šolja čaja…
Berem danas u “Hirošimi”, celer lišćar, peršun, itd…
Danas se sastavilo sve, a sve neko branje, ali neka je – biljke nikad ne umaraju kao ono juče, danas biljke odmaraju nas i ozdravljaju…
Berem bosoljiak balzamiko, te ostavljam jednu punu činiju u zamrzivač…
Beremo crveni i ljubičasti luk, napolju, jer dans želim da napravim nešto najukusnije na svetu, iako sam prvo mislila salata ko krompir salata, još jedna u nizu, a ništa posebno, no svi ti sveže ubrani začini, plus i preliv i sveže povrće – e to je nešto najukusnije, te nije samo obična salata ko krompir salata…
Čak ovaj recept proširim po svom ukusu i htenjuza još nekoliko velikih sitnica, da bude raskošnije…
Oberemo i prvo kolo crne ribizle…
Skupile smo dosta i naših malina…
Tikvica patišonka se otrebila, nazire se prvi leteći jestivi NLO, a i žuta tikvica ima jedna mala sitna…
Jednu tikvicu veliku požutelu otkinem i bacim opet na kompost sa one vreže koju smo dobile na poklon…
Tako ubuse tikvice, ali dalje neće ni da mrdnu, te sve nešto propadnu…
Na jednoj kadifici zasađenoj oko voćke jedne, primetime najlepšeg leptira i gle čuda dopusti leptir da mu priđem tako blizu i onda nastane serijal fotografija, dok je on širio krila, i treptao njima, blinkao šarama, bojama, a lepše šare iz blizine svoje još nisam videla. I nije krupan, sitan je, ali je predivnih krila…
Mama oko puta nabere buket hajdučice te napravim od buketa samo jednu novu, a treću cvetnu ikebanu, dakle treću na astalu pod trešnjom, jer ne mogu da biljke ubrane ukraj puta iskoristim za sušenje čaja…
Onda su na drvenu skulpturu od posečene nakrive dunje zakačene 3 metalne kukice, te sam lepše posložila 3 viseće saksije…
Sada imam novu ideju da od idućeg proleća to drvo ili dunja skulpturu načisto promenim, te da napravim još više kukica i okačim visećih cvetnih saksija, ali sve otom potom…
Danas mi vrcaju ideje kao pčelinji med, a odvešće me daleko, čak do japanskih prepelica…
Onda nasečem nove, a svežije majske ruže te dopunim onu drugu ikebanu od pre neki dan…
Pre nego što počne kiša, posle koje je ogrejalo ponovo sunce, prikupim osušene cvetove turskog karanfila i tako sakupim sve semenke da sejem rasadu svog karanfila na proleće 2025 (sadase misli na dogodine)…
Počelo je dakle sakupljane suvih semena od danas, tako da sam i u “Hirošimi” počela neke osušene cvetove nevena da prikupljam u limenu praznu kutiju, te opet 2025 sejem lekoviti neven…
U “Hirošimi” uberem prvo samo jedan krastavac, iz kupovne rasade, a onda naberem punu vanglicu buckastih sočnih krastavčića iz moje rasade…
Moji krastavci prešišali ona 3 početna još kada…
Onda primetim stigao nam raštana, ali nećemo da sutra kuvamo najomiljeniju sarmicu, te taj raštan lepo ostavimo u zamrzivač…
Zato naberemo naše prve babure paprike, je rsutra kuvam od naših paprika prve punjene paprike…
Jutros je ćuranima data salata, a ostalo je još malo. I danas i mi imamo dosta dobre majske salate za ručak…
Još dan-dva da naberem ćuranima salate, koji od danas dobijaju i po neko celo zrno žutog kukuruza…
Paprike šilje gruvaju i mnogo je dobrih plodova…
Jednu novu papriku amandu presekao nam rovak, dakle ima on svoje podzemne putanje na kojima ne trpi ni to uporno naše novo zasađivanje te kažem majci da se moramo smiriti i tako prihvatiti, on je tu, ali šteta je nikakva, mizerna, te više ne treba pokušavati…
Berem i 3 ljutačice papričice, da se dobro oljutim sutra…
Dakle, počelo je naše dobro junsko branje, mada samo još fali prvi paradajz da sazri…
Korpe se pune na astalu sve našim povrćem…
Kupus se lepo glaviči, te čekam prve glavice da skuvam prvi slatki kupus…
Ošišala sam i paradajz i čeri u “Hirošimi” kad je napolju počela kiša i kad je u “Hirošimi” postalo sveže i prijatno za rad…
Inače danas je prešlo ponovo 40 stepeni u plusu…
U “Hirošimi” primetime malog skakavca na cvetu kadifice i ostavim ga, a nisam nikome rekla da se tu nastanio, i da je zahvaljujući tome nastala fotografija savršenstva…
I onda dobijem divnu novu idjeu, a šta bih mogla da naselim u svom četvrtom praznom boksu. Mogla bih ga gajim i hranim bar dvadesetak japanskih prepelica te da malo ojačam sebe, i druge, a jedući mala šarena prepeličina jaja…
U “Hirošimi” su opstala, divno samoniklo izrasla, a gde su htela sama, čak 3 suncokreta koji su ponikli iz semenki koje su ispale iz čašica prilikom zalivanja i oni će biti najlepši…
Ne znam da li ću uspeti, verovatno da neću, ali nema veze – lepo je bilo živeti današnju svoju novu ideju, bar misleno, i zamišljati pun kavez japanskih prepelica i mnogo malih šarenih jaja…
Čovek je vidik bez kraja 