Prvi vašar u našem kraju, od ukupno 3, te zato je danas najlepši prizor moj – prepun astal novih, tek kupljenih biljaka, samo onih koje još nema u avliji…
Za samo današnje pokupovane biljke otišlo je ukupno 1340 dinara…
Mnogo toga nisam mogla da zapamtim kako se sve tačno zove, ali ono najvažnije možda i jesam zapamtila dosta dobro…
I na kraju nije ni važno kako se neka biljka zove, ja je odmah zapamtim po boji, po listu, po cvetićima, itd…
Nekih biljaka nazivi se urezuju u memoriju i moje pamćenje očas posla, dok drugi nazivi zvuče apsurdno nerazgovetno i suludo pamtljivo, jer i oni koji prodaju biljke za većinu nemaju pojma kako se šta zove…
Divan žbunić ili najveća današnja biljka čije ime nisam mogla da zapamtim košta 200 dinara, a raste i do 70 cm u visinu, višegodišnja, to je recimo najvažnije, a već ima nežno roze cvetiće…
Kupljena je zatim i ukrasna trava pod nazivom crveni baron, kaav omten bokor, od 200 dinara, a kažu ne raste visoko, tek negde do 40 cm, ne više, ali kako god važno da je i ovo višegodišnja biljka…
Jednogodišnje biljke su danas preskupe (od 400, do 700 dinara, što se meni dopadne, te sve to ignorišem, jer dogodine od svega toga nema ništa), dok su višegodišnje biljke čak i kad su skupe, pa čak i kad su jeftine (nisam ni jednu skupu biljku danas kupila) isplatljive…
Treba više ulagati samo u višegodišnje biljke, jer one obećavaju da će trajati bar godinama…
Konačno, spazim vrstu i boju čuvarkuće koju nemam, a imamo uvek jednu te istu zelenu ćuvarkuću, a danas nađem crvenu čuvarkuću, i kupim dve saksije, a svaka je po 150 dinara, te na te dve saksije ode 300 dinara…
Onda jedan žbun sa žutim cvetićima me odmah podseti na moju uništenu mimozu, ali mimoze znam nema do trećeg vašara ili do oktobra…
I onda saznam da je to zbunje smilje i takok upim i smilje, od 200 dinara, kao u pesmi da uzgajam i smilje i bosilje…
Onda vidim preskupe muškatle u visećim saksijama, ali ja ne kupim to, već nešto drugo…
Kupim dve čašice muškatli, pelcere dosta dobre, jednu crvenu i jednu šatiranu muškatlu, a svaka čašica pelcera po 120 dinara, te za dve muškatle ode 240 dinara, a kad dođem kući imam dve viseće saksije u kojima rastu čuvarkuće, pa ću iz povaditi, osloboditi, te zasaditi na neko drugo mesto (u kamenu elipsu), a u te saksije postaviti muškatle i dobiti ono što danas na vašaru košta papreno, od 400 dinara, pa naviše, posve isto, a za male pare…
Jedno lepo crveno cveće od 100 dinara u čašici, a zove se cveće petlova kresta, a kupila sam crvene cvetove, to je jednogodišnja biljka, ali ti cvetovi daju semenčice te ću pokušati da ih sakupim na jesen i na proleće 2025 da napravim koju čašicu tog lepog cveća…
Onda za dve prazne saksije, fiksriane, na posečenoj jabuci, u kamenoj elipsi, kupim dve čašice jednogodišnjeg cveća da malo ukrasim onu svoju kamenu elipsu, a svaka čašica cveća po 50 dinata, te ode još 100 dinara…
Sutra koljem piliće, a sve mislim kako ću sutra prvo da zasadim danas kupljeno cveće, ali srećom desilo se čudo i kiša je lepa padala i ispadala se, i sve mi zalila, a onda je majka pristala da zasadimo ove biljke, jer to nije nikakav ni radm, a ni teški prestup na crveno slovo,jer rpretsupi su nešto drugo. Padala je divna blaga kiša kao blagodat s više, i sva sam ostala mokra i pokisla, a nisam htela da se sklonim sa kiše, nego sam namerno pokisla, radosna, samo da zasadim cveće u kamenu elipsu…
Bila sam presrećna i očas posla sam oživela novim biljkama moju kamenu elipsu (tu tek imam ideja šta ću sve da nagruvam i zasadim) onu koju je nešto od starta noćima nešto napadalo i čeprkalo…
Onda je usledilo branje današnjih plodova u “Hirošimi”…
Dva najveća krastavca ubrana danas, a oba po 200 g, dakle ukupno 400 g iz 2 krastavca iz kupovne rasade…
Druga dva sitnija krastavca su iz moje rasade, a oba po 100 g ili ukupno 200 g oba. No, svi su krastavci moji, ja sam samo kupila bledu tanku biljčicu, a ovo što sada postižem – moje je…
Samo danas nabrano već 600 g krastavaca u ova 4 komada…
Nabrane su i 3 ljutačice papričice, ali čak i kad imaju mesta za rast, one se nešto grče, uvijaju u krug, a vrlo zanimljiva pojava, i pitanje – zašto nisu dugačke i vitke, malo pravije…
Nabran je i celer lišćar, itd…
Onda je napravljena divna grčka slata taziki, a sveod plodova “Hirošime”, od rendanog krastavca, belog luka, celera lišćara, itd…
Juče sam ćuranima dala blitvu, a danas idem redom i tamanim poslednju liniju majske salate, koju čupam načisto i dajem ćuranima, ali uzimam i nama, uzimam najlepše, najmekše i najsvežije liske…
Čak i u ovo doba godine u “Hirošimi” moja majska salata je fantastična i koristim je ovih dana dok ne očistim i ovu zadnju liniju iz ovogodišnje prolećne setve u aprilu…
Takođe, i dve saksije mojih ćuvarkuća zelenih zasadim u kamenu elipsu…
Dve prazne saksije napunim muškatlama…
Onda pošišam sa jednog žbuna lavande sve predivne cvetove, svežem ih u snop, u buketić i odnesem u sobu i tako godinu dana kraj uzglavlja udišem lavandu, do 2025, dok ponovo ne uberem nove bukete lavande…
Uskoro treba da dobijem nove cvetove lavande sa jednog drugog žbuna…
Onda poberem i pošišam sve cvetove sa žalfije, od lišća tako aromatičnog i smolastog napravim čaj sada se suši (letnja kuhinjica miriše na žalfiju), a semenke onakođuture zasejem u žardinjeru da vidim da li će išta da iznikne u čudu nicanja…
Novi mali eksperiment, ne košta i ne boli ništa…
Još juče otrkijem jedno veliko razočaranje ili potrošačku prevaru. Ribizla koju smo kupile proletos i zasadile sa deklaracijom, a čak i slikom i slovima slovilo je da je reč o crvenoj ribizli, kad juče tako pokazalo nam se da je ipak reč o crnoj ribizli. I tako i dalje nemam crvenu ribizlu, ali zato imam dve crne ribizle, ako je za utehu…
Možda na proleće 2025 treba da kupim crnu ribizlu da bi mi se na koncu konca pokazali crveni plodovi ribize, jer u ovoj zemlji je sve naopako, sve je pakao, sve suprotno od onoga kako piše, itd., a prevare na sve strane…
Itd… https://pogledajstvarnostusebi.blogspot.com/
Čovek je vidik bez kraja 