Sveže lišće oraha trebalo bi sakupljati, a kako u svojoj knjizi piše Marija Treben tek u junu mescu, a od zelenih oraha koje je moguće probosti ili iseći prave se lekovite rakije i likeri, dok se zreli plodovi koštunjavi oraha kupe na jesen oko praznika Krstovdana, krajem meseca septembra. Orah cveta još u maju mesecu, ali pre nego što mu se razvije lišće. Od orahovog lišća mogu se kuvati čajevi, a takav čaj leči sve smetnje sa probavom, i delotvoran je kod zatvora stolice, a pomaže da se otvori apetit tamo gde izostane, a takođe ovaj čaj čisti krv, a koristi se i kod šećernih tegoba i protiv žutice. Lišće oraha dodaje se u neke kupke kojima se može još lečiti rahitis, truljenje kostiju, zagnojeni nokti, kraste, šuga, akne, osipi, znojenje nogu, bakterijske infekcije usne duplje, oboleli desni, bolesti grla i ždrela, promrzline, opadanje kose, itd. Ukoliko se načini ekstrat od listova oraha njime mogu da se uklone vaške iz kose, a list oraha tera i neke druge nepoželjne štetne insekte. Rakija orahovača leči želudac, jetru i čisti krv, i još neutrališe sve bakterije iz creva, a veoma je efikasna kod zgusnute krvi. Uz rakiju od oraha mogu se napraviti lekoviti likeri od oraha…
Želite da se oslobodite gojaznosti, ili viška masnoće i viška kilograma onda je za vas najidealniji čaj od kukuruzne svile, ili čaj od kukuruzne kose ili čaj od kukuruzne brade. Najlekovitiji deo biljke kukuruza jeste svila, dakle kosa ili brada, ali da ne bi mnogo razmišljali kako i kada se to sve skuplja, možete za male pare naći takav čaj u bio špajzu. Naime, kukuruz cveta leti, a svilu bi trebalo naseći pre oprašivanja i osušiti u hladovini. Kukuruzna svila spada u velike diuretike, i ovo je najbezopasniji čajo d koga se može smršati. Marija Treben u svojoj knjizi napominje da kukuruzna svila ako nije adekvatno osušena onda može brzo izgubiti svoja lekovita dejstva, ali u tom slučaju ovaj čaj imaće samo efekat pročišćenja creva, a diuretička svojstva će nažalost izgubiti. Ukoliko patite od kamena u mokraćnim kanalima za vas je najidealniji čaj od kukuruzne svile, a ova čaj još leči vodene bolesti srca, upale bubrega, katar bešike, giht, reumu, noćno mokrenje kod male dece ili starijih ljudi noću u krevetu, a ukoliko ima ovakvih problema savet je da se čaj od kukuruzne svile uzima u toku dana na svaka 2 do 3 sata i to po jedna velika supena kašika čaja…
Zovu ga medveđi luk, a izuzetan je za čišćenje čitavog organizma u rano proleće i jedan je od vesnika proleća. Sličan je đurđevku, a raste tamo gde ima dosta vlage, i prepoznatljiv je po svom prodornom mirisu koji dosta liči na beli luk, samo je još jači, i otuda se naziva divljim belim lukom. Sličan je biljci mrazovac koja je otrovna i često se pomešaju te dve biljke, pa treba voditi jako računa. Izuzetno je sremuš lekovita biljka, čak ovu biljku posle buđenja iz hibernacije traže i medvedi jer njome čiste svoju krv i druge organe. Ako znamo koliko je sve lekovit beli luk, onda dalje treba znati da je sremuš još mnogo puta više lekovitiji, pa ga stoga treba najviše koristiti u svežem stanju. Listovi se mogu dodavati u razna jela i salate, a dobro je udružiti sremuš sa mladim izdancima koprive u proleće. Listove treba brati pre nego biljka procveta. Od sremuša prave se mnogi lekoviti preparati koji leče hronične bolesti kože, lišajeve, bubuljice, perut, ali i aterosklerozu, a pospešuje pamćenje ova biljka, još leči želudac, proliv, gasove, zatvore, gliste kod dece, srčane tegobe, nesanicu, visok krvni tlak, gušenje, nesvesticu, pritisak u glavi, a vino od sremuša pomaže da se izbaci šlajm iz pluća, i olakšava tegobe disanja. Sremuš se koristi i kod tuberkuloze pluća, kod vodenih bolesti, a pomaže kod izlučivanja mokraće, čisti bubrežne i mokraćne organe i kanale, a pomaže i kod zaceljivanja težih rana, čak i kod reume…
Najlepši žutozlatni cvetovi koji nagoveste buđenje ranog proleća jesu cvetovi lekovite biljke jagorčevine ili jaglike kako je jošte zovu, a raste na livadama, planinama i brdima, mada ukoliko se donese iz prirode sa korenom u neki kutak dvorišta može da opsatne i da se zapati. Čaj od ove biljke pomaže kod nesanice, lečii čak i svaku iscpljenost, svaku napetost i neke nervne poremećaje, a lišava vas svih nervnih tegoba na posve neškodljiv način. Ovaj čaj takođe umirujuće deluje na srce, a ovim čajem se takođe čisti krv onoga koji pije čaj od jagorčevine. Leči još i reumu, giht, oboljenja zglobova, čak neutrališe migrenu, posebno glavobolje na nervnoj bazi, i sprečava nastanak moždanog udara. Čaj od korena jagorčevine leči bubrege i pomaže pri izbacivanju kamena iz mokraćne bešike. Može se napravit i vino od jagorčevine i njime se leči srce, a o tome više treba naći u knjizi Marije Treben “Zdravlje iz Božje apoteke”…
Šumske jagode su izuzetno lekovite, a od njih se može sakupljati ne samo list, već i cvet. List divlje jagode jako je dobra zamena za ruski čaj, te ukoliko pijete ovu vrstu čaja, znajte da to pojačava izmokravanje, a takođe smiruje nerve, i što je najvažnije čisti krv. Plodovi divljih jagoda leče žuticu, srčane tegobe, a pospešuju izbacivanje kamena iz bubrega ili žučne kese. U plodovima divljih jagoda nalazi se nekoliko vrsta kiselina, a reč je o sledećim kiselinama: limunska, salicinska, vinska, a ima i tanina. Kad su dobro zreli plodovi šumskih jagoda njihovom svežom upotrebom u ishrani ojačaćete i okrepićete organizam, te ne mora baš sve da završi u tegli kao kuvano slatko od divljih jagoda. Ukoliko osušite lišće divljih jagoda dobićete čaj koji pijete kao i svaku drugu vrstu biljnog lekovitog čaja…
Reč je o višegodišnjoj biljci koja može narasti u visnu čak i do 2,5 metara, a kod nas se naziva još i šipurak ili divlja ruža, a raste u vidu šiblja i ima jako veliko trnje. U proleće pojave se najlepši cvetovi šipka, a boje su nežno bele i ružičaste. A zreli plodovi dobiju kao i kod drenjka tamnocrvenu karmin boju o jesni. Plodovima šipka mogu se lečiti bolesti sledeće: skrobut, plućna tuberkuloza, želudačni čirevi, oboljenja žučne kese, ali se šipkom može ojačati ogranizam. Poznato je da sadrži veliku količinu vitamina, kao što su vitamini C, K, B2, P i E, ali sadži još i pektin, organske kiseline, šećer, masna ulja. Trebalo bi s jeseni brati plodove šipurka i davati ih posebno deci i ostarelim osobama, svake zime i na početku buđenja proleća, kako bi njihovi osetljivi organizmi bili jači, kako bi imali potrebnu snagu da se odbrane od svih opasnosti. Od šipka mogu da se pripreme čajevi i sirupi, koji uspešno leče bubrege, mokraćne kanale i organe, čak malokrvnost, ali i proliv kod dece. Od šipka mogu se kuvati džemovi…
Neki je još zovu i mrkva, a neki čak i žuta repa. Izuzetno je šargarepa bogata lekovitim svojstvima, a oni se ne nalaze samo u plodu (korenu) već i u listu šargarepe. Plodove šargarepe treba kuvati i jesti tamo gde ima problema sa oboljenjima pluća, a delotvorna je mrkva i kod iskašljavanja, i kod crevnih oboljenja. Takođe šargarepa leči reumu, jetru i čisti krv. Od šargarepe može se dobiti sveže ceđeni sok, a njime se leče gliste kod dece, reguliše čak i šećerna bolest, a pomaže i pri izmokravanju. Čak 20% šargarepa ima prisustvo karotina, ugljenih hidrata, belančevina, biljnih masti i binevrina, dok 80% odlazi na vitamin C. U korenu šargarepe nalaze se sledeći vitamini: K, B1, B2, PP i C. Šargarepom se izuzetno leči nedostatak vitamina ili avitaminoza. Sveže rendanu šargarepu možemo koristiti kao salatu ili kao dodatak drugim salatama, a sok od sveže šargarepe izuzetno je bogat vitaminom A, tako da taj sveže ceđeni sok od 100 % organske šargarepe treba davati deci da piju jer od toga dobijaju bolju boju kože, jer je šargarepa bogata karotinom od koga nam dolazi svakako bolji ten…
U proleće treba sakupljati mlado lišće čička, a koren se sakuplja u jesen ili opet u proleće, ali tek kod dvogodišnjih biljaka. Koren čička opera se, a onda se iseče i osuši na suncu i tako čuva samo godinu dana za neku dalju upotrebu u staklenoj dobro zatvorenoj tegli, jer sve preko toga osušena biljka gubi svoje lekovito svojstvo. Kao i kod svake lekovite biljke uvek su jača i lekovitija svojstva samo ako se koristi sveža biljka. Koren i list čička upotrebljava se kod lečenja čireva na želudcu, a takođe ova biljka reguliše probavu i podstiče znojenje. Koristi se kao lek kod oboljena usne duplje, reume, ekcema, lišajeva, dakle kod kožnih bolesti. Sirovi koren čička ako se izdrobi može da se previje na uboje i neke rane, na mesto udara ili oteklinu kakvu. Od čičkovog semena treba piti čaj ako ima tegoba sa gihtom i reumom. Koren čička pospešuje dakle rast kose, eliminiše perut i odličan je u kombinaciji sa koprivom. Čaj od korena čička kuva se tako što se 1 kašika sitnog lišća ili korena čička skuva par minuta, a onda poklopljeno sve stane 10-15 minuta. Ovaj čaj treba piti 2 puta na dan po 2 kašike ujutru i po 2 kašike uveče pre spavanja…
Maslina je takođe lekovita, a najviše se koristi u vidu maslinovog ulja, a reč je o mediteranskom rastinju koje može dostići visnu i do 12 metara. Maslina ima jajolike zelene plodove, koji su koštunjavi. Iz dobro zrelih plodova cedi se najkvalitetnije maslinovo ulje. Listovi masline sadrže dosta smole, šećera i saponina. Maslinovo ulje izuzetno je bogato vitaminom E, a takvo ulje lekovito je i njime se leči kamen u žuči, zatvor i neke druge tegobe. U farmaciji upotreba maslinovog ulja izuzetno je zastupljena. Ukoliko patite od zatvora, tj. od ostipacije treba da uzmete 1-2 kašike maslinovog ulja svako jutro. Da bi izbacili kamen iz žuči potrebno je 3-4 dana zaredom piti po 2 kašike maslinovog ulja pre spavanja. Od listova masline može da se skuva čaj. Treba uzeti 20 listova i skuvati u 3 decilitra voda, ali da uvri toliko da ostane samo 2 decilitra čaja, a onda procediti, i piti toplo pre jela ujutru i uveče. Ovim čajem reguliše se visok krvni pritisak, a on još proširuje krvne sudove. Posle uzimanja maslinovog ulja u ustima ostane neprijatan zadah, ali se to po jednom savetu iz knjige lekovitog bilja može neutralisati samo ukoliko popijete kafu…
Kod nas kopriva se zove žara, i spada u narodnu vrstu leka, ali koristi se takođe i u ishrani jer ima lišće jako bogato vitaminima, i to mahom u madim prvoprolećnim izdancima. Biljka koprive može da naraste do1 metra u visinu, a stablo ove biljke pokriveno je oštrim dlačicama, koje ako dodirnete golom rukom bićete ožareni, tj. dobro opečeni, zatečeni, ali bez brige to je lekovito dejstvo najlekovitije biljke koprive za sve one koji pate do reume ili koje ume da stegne išijas. Od listova i korena biljke koprive mogu da se prave sokovi i sirupi, ali i čaj. Čaj od korena koprive leči opadanje kose, i perut, mada kod dece ovaj čaj leči problem noćnog mokrenja. Koprivom se leči anemija, akilogram korena kprive staje oko 1100 dinara, duplo manje od korena maslačka…
Kopriva se kod nas pogrešno smatra korovskom biljkom, a Marija Treben joj ukazuje naročito mnogo pažnje te veli da je izuzetno lekovita biljka kopriva, koja je u svim svojim delovima lekovita. Čuveni slikar Direr naslikao je anđela koji u ruci drži koprivu. Čajem od koprive može se lečiti ekcem, glavobolja, pesak u bubrezima. Kopriva izuzetno čisti našu krv i creva, a od ovog čaja povećava se broj crvenih krvnih zrnaca. Ovaj čaj takođe reguliše nivo šećera u krvi, čak leči i upale mokraćnih puteva. Ukoliko čaj od koprive ne možete piti sam, treba ga pomešati sa nanom ili kamilicom. Čajem od koprive leči se još i bolest jetre, žuči, slezine, katar želudačni, bolesti disajnih organa, čirevi, plućne bolesti. Iako nemate pomenute tegobe jednu šolju čaja svakodnevno od koprive treba piti preventive radi, jer kopriva leči mnoge bakteriološke i virusne infekcije. Čak i deci treba davati ovaj čaj da piju posebno tamo gde ima tegoba sa učenjem, a da bi deca lakše pila čaj od koprive najbolje je pomešati koprivu sa nanom. Koprivu je najbolje brati u mesecu maju. Korišćenjem sveže koprive leči se umor i iscrpljenost koja često dolazi zbog gubitka gvožđa. Čajem od koprive leči se bledilo, tj. anemija ili malokrvnost, alergijske tegobe, polenska kijavica, a pije se i prilikom prehlade, reume i išijasa. Čajem od koprive može se ispirati kosa, a to pospešuje njen rast, jača koren kose, i eliminiše perut. Grčeve i poremećaje cirkulacije takođe reguliše upotreba ovog čaja. Čaj od korena koprive kuva se kao i bela imela, dakle uveče se popari u 250 ml hladne vode 1 kašičica čaja od korena koprive i tako prenoći sve do jutra, a izjutra se čaj podgreje, tj. umlaćči i procedi i odmah popije. Zahvaljući koprivi i maslačku i još nekim lekovitim travama kao što je gavez i hajdučka trava, svakog proleća možemo napraviti organsko đubrivo, kojim posle zalevamo koren biljaka u našim vrtovima, baštama i plastenicima, a kada 1 litar tog organskog đubriva (sagorele biljne trave na suncu) razblažimo sa 10 litara kišnice ili vode…
Čovek je vidik bez kraja 