Prvi žuti cvetovi u skoro svakom dvorištu na početku proleća, čak mnogo pre nego početne kalendarske sezone jesu žuti cvetovi koji odmah izmame pčele po prvom toplom osunčanom danu i satu, a to je cvet drena ili drenjka. Ovo je dakle biljka koja nam prva podari žuti cvet s proleća, ali zato zadnja među biljkama donosi svoje najzrelije i ko dren zdrave plodove. Drenjak ima listove koji su po svom obliku jajasti, ali su specifično i rebrasti. Plodovi drenjka sazrevaju do tamnocrvene boje, a unutar svakog ploda drenjka nalazi se koštica. Drvo drenjka može rasti ama baš svuda, mada posebno voli rasti tamo gde je dosta osunčano, ali i tamo gde ima kamenite podloge ili čak padine. Može da trpi i dobro podnosi društvo drugih grmova i šiblja. Najviše se u upotrebi osušeni plodovi drenjka i jako liči na plod šipka. Plodovi drena imaju izuzetna lekovita svojstva i povoljno utiču i pomažu sluznicama naših creva. Najređe od drenjka kuvaju se džemovi, ali i čaj se kuva. Od drenjka se ne pravi samo sok, već može da se ispeče i dobra rakija drenovača, koja je u malim količinama izuzetno lekovita. Po jednom receptu čaj od drenjka treba kuvati tako što se 5 do10 g ploda drenjka kuva u 1 šolji vode (mera šolja za belu kafu, a to je već oko 250 ml), ali ne znamo tačno koliko drenjak u vodi treba kuvati. Verovatno kao i šipak malo prokuvati, te ostaviti poklopljeno da pusti onu rumenu boju. U plodu drenjkaa nalaze se ogranske kiseline, pektin, tanin, šećer, sluz, dok se u kori drenjka nalazi i smola…
Čovek je vidik bez kraja 