NANA ili MENTA…

Svakako najomiljeniji čaj, a posebno ga treba dodavati kad pravimo biljne mešavine, jer dajemo lepši i aromatičniji ukus onome što danima dalje pijemo i tako razbijamo neke neutralne ili gorke bilje po ukusu. I zaista, koprivu nikad onako gorku i oporu niko ne bi mogao piti, da u sve to ne doda i dosta čaja od nane. Narodnih imena za nanu ima čak nekoliko, a ona glase: metva, metvica, ljuta nana, mada nana se još naziva i menta. Ovo je višegodišnja lekovita biljka, koju možete sami posejati u neku veću saksiju. Biljka nana ima tu tendenciju da se njeno stablo stalno iznova razgranava i vraća. Nana ima ogoljene listove i jako malo dlačica po njima. Stabljika nane može narasti čak i do 50 centimetar u visinu. U prirodi na livadi možemo naći nekakvu divlju nanu kažu, ali ne možemo nikad tu naći ovu vrstu kvalitetne pitome nane koju sami možemo uzgajati u domaćim kućnim uslovima. Ukoliko posejemo samo jednom uspešno seme pitome nane iz kesice, imaćemo u narednim godinama šta lekovito brati i piti. Ovo je prepoznatljiva biljka i čuvena po svom umirujućem mirisu i efektu. Lišće nane aromatično je i poseduje vrstu ulja koje vetri, te tako sadrži 2-3 % esencije, kamfora, nanine ili mentola. Najviše koristimo listove sveže ubrane nane, koje beremo uvek po suncu, a onda negde osušimo na suvom i čistom mestu u hladovini neke sobe ili druge kakve prostorije. Svaki čaj treba čuvati u staklenim teglama, mada za nanu se veli da bi najidealnije čuvanje bilo u kesama od papira. Čajeve nikako ne bi trebalo čuvati u plastičnim teglama, što nažalost u nekim prodavnicama zdrave hrane može da se zetekne, niti čajeve čuvamo u nekim drugim najlon posudama. Najviše čaj od nane koristi se za umirenje, a najviše prilikom lečenja stomačnih tegoba, kod problema sa disajnim organima. Od nane se mogu napraviti razni lekoviti tonici, a idealna je biljka nana u borbi protiv nadimanja creva i stomaka. Nana se bez ikakve štetnosti može piti svakodnevno i smatra se jednim od čajeva koji nemaju previše kofeina, a takav je još i čaj od žalfije (kadulje), kamilice, hajdučke trave (hajdučice). Posebno je idealan čaj od nane kod svih prehlada, nazeba ili kakvog sezonskog gripa. Ukoliko patite od upale mokraćne bešike treba da pomešate nanu sa rastavićem i da tom mešavinom, kaže dalje knjiga lekovitog bilja, ispirate bešiku. Mada, to isto možete učiniti i ako pijete čaj, jer te dve biljke sigurno će odraditi u vašem organizmu sve ono što treba…

BELI LUK – lekovita biljka

Čitajući o izuzetno lekovitoj biljci koju zovemo beli luk doznajem sledeće. Naime, reč je o zeljastoj višegodišnjoj biljci. Najviše se koristi lukovica belog luka, jer dosta sadrži sledeće: alin, etarsko ulje, fitostein, fitoncid, aksorbinsku kiselinu. Dugoročna upotreba belog luka jako mnogo pomaže kod lečenja profilakse želudačno-crevnih tegoba, čak i pri hipertoničnim i kožnim bolestima. Naučna medicina odaja dakle veliku počast te jako ceni beli luk kao legalno sredstvo u borbi protiv hipertenzije ili povećanog krvnog prtiska,verujući da beli luk štiti ljudski organizam od bolesti kao što su arterioskleroza, kolitis i tuberkuloza. Belim lukom se leče i mnoge gnojne rane. Narodno verovanje opet belom luku daje magijsku zaštitničku moć u borbi protiv demonskih i vampirskih avetii nečistih sila, te beli luk štiti i od uroka kažu i još vam preporuče da ga malo uvek sa sobom nosite. No beli luk može da se pomeša sa alkoholom (alkoholatura, tj. sveži sok belog luka pomešan sa alkoholom) i takva vrsta dobijenih kapi odlično deluje ukoliko se svaki dan po 20 kapi uzme pre ručka i pre večere. Te kapi uzimaju se samo 2 dana, a onda se napravi pauza od 2 dana, i sve se tako naizmenično ponavlja, jer belim lukom možete se lečiti dakle višee meseci, čak i nekoliko godina, i nećete od takve kure lečenja imati nikad kobne ili nepoželjne posledice. Od belog luka mogu se praviti razni drugi lekovi i sirupi, tako što se uzme jedan deo luka i dva dela vode i onda se doda malo šećera, i piju se po 3 kašike na dan. Beli luk je lekovita biljka čije je ogromna upotreba dakako opravdana, a najviše tamo dejstvuje beli luk gde ima na plućima tragova stare katare ili gde je reč o hipertenzji, tj. povećanom krvnom tlaku. Beli luk je takođe neizostavno važan dodatak skoro svim slanim jelima. Možete ga uzgajati sami, i čak sejati dva puta godišnje, u rano proleće negde na otvorenom, a zimu u plastenicima, negde u septembru ili oktobru mesecu. A tako je lako doći do semena belog luka, dakle onaj luk koji se kupuje za jelo, krupan kineski luk, samo treba rastaviti na čena i posejati. Provereno uspeva…

DREN ili DRENJAK…

Prvi žuti cvetovi u skoro svakom dvorištu na početku proleća, čak mnogo pre nego početne kalendarske sezone jesu žuti cvetovi koji odmah izmame pčele po prvom toplom osunčanom danu i satu, a to je cvet drena ili drenjka. Ovo je dakle biljka koja nam prva podari žuti cvet s proleća, ali zato zadnja među biljkama donosi svoje najzrelije i ko dren zdrave plodove. Drenjak ima listove koji su po svom obliku jajasti, ali su specifično i rebrasti. Plodovi drenjka sazrevaju do tamnocrvene boje, a unutar svakog ploda drenjka nalazi se koštica. Drvo drenjka može rasti ama baš svuda, mada posebno voli rasti tamo gde je dosta osunčano, ali i tamo gde ima kamenite podloge ili čak padine. Može da trpi i dobro podnosi društvo drugih grmova i šiblja. Najviše se u upotrebi osušeni plodovi drenjka i jako liči na plod šipka. Plodovi drena imaju izuzetna lekovita svojstva i povoljno utiču i pomažu sluznicama naših creva. Najređe od drenjka kuvaju se džemovi, ali i čaj se kuva. Od drenjka se ne pravi samo sok, već može da se ispeče i dobra rakija drenovača, koja je u malim količinama izuzetno lekovita. Po jednom receptu čaj od drenjka treba kuvati tako što se 5 do10 g ploda drenjka kuva u 1 šolji vode (mera šolja za belu kafu, a to je već oko 250 ml), ali ne znamo tačno koliko drenjak u vodi treba kuvati. Verovatno kao i šipak malo prokuvati, te ostaviti poklopljeno da pusti onu rumenu boju. U plodu drenjkaa nalaze se ogranske kiseline, pektin, tanin, šećer, sluz, dok se u kori drenjka nalazi i smola…

MUS SA VIŠNJAMA

Staviti na ringlu samo da proključa 400 ml tečne slatke pavlake.

Zatim smaći to sa ringle, pa dodati:

1 kašiku goveđeg želatina razmućenog u malo hladne vode (koristim sok koji je nastao prilikom čišćenja odleđenih marela), ali želatin dodati tek pošto malo nabubri.

Sve to izmešati i još dodati 100-150 g izblendiranih višanja (marela).

Prohlađenu  ovu masu razasuti u 6 dezertnih posudica i ostaviti da se sve dobro stegne u frižideru.

Za to vreme pripremiti drugi sloj ili preliv:

Oko 300 g očišćenih višanja, ali izblendiranih pomešati sa 100 ml hladne vode (koristim opet sok nastao prilikom čišćenja višanja).

Potom ubaciti u sve to još:

1 kašiku gveđeg želatina i

2 kašike meda

Preliv kratko prokuvati tek da pusti dva-tri ključa.

Preko prvog sloja i već stegnute prve podloge naneti prohlađen preliv i vratiti opet u frižider da se dobro stegne.

Umutiti još onih 100 ml preostale tečne slatke pavlake kao šlag i naneti preko stegnutog preliva kao treći, a završni dekorativni sloj.

Ukrasiti još prelivom od čokolade.

Prijatno!