Najradosnija od svih Radosti, Majko Božja, Presveta Bogorodice možeš li nas izbaviti od svake opakosti, zamke, pakosti, podlosti, nužde, opasnosti, laži i zla svakojakoga, i možeš li nam ublažiti ovu čašu žalosti koju smo prinuđeni da kapimo kap po kap gorčine, sa nikad mučnijim mrtvim ustima… Ova ikona slavi se 25 januara/7 februara i njeni nazivi su još i ovi – Odagnaj moju tugu, Ublaži moju tugu, Ublaži žalosti moje, Utoli moje pečali, a priziva se u svakoj žalosnoj muci, u svakoj bolesti, u svakoj patnji, u svakoj teškoj žalosti, pa čak i u slučajevima paralize, oduzetosti, itd…
Molitva pred ovom čudotvornom ikonom glasi: “Odagnaj bolesti mnogouzdišuće duše moje, utirući svaku suzu sa lica zemlje. Jer Ti ljudima bolesti odgoniš i grešnima žalosti potireš. Jer od Tebe svi imaju nadeždu i utvrđenje, Presveta Mati Djevo, jer ti imaš moć nepobedivu; od svih beda nas oslobodi da te prizivamo: Raduj se radosti naša. Izbavi nas od svakog zla i odagnaj našu tugu. Olakšaj Vladičice bolest, utišaj buru zlih napasti, Prečista, skini sa mene breme grehova mojih, Preblaga, i odagnaj tugu moju, smirujući srce! Amin”…
Ova čudotvorna ikona koju zovemo – Utoli moje pečali, preneta je u Rusiju od strane Kozaka, a bilo je to u vreme vladavine cara Mihaila Fjodoroviča u XVII veku, a kada je pohranjena u crkvi svetog Nikolaja Čudotvorca na Pupišima u Sadovnicima. Pred ikonom počeše da se događaju mnogobrojna čudesa. Godine 1771 u požaru biva uništena celokupna dokumentacija koja bi pismeno svedočila o čudesima pred ovom ikonom. Ostalo je samo usmeno predanje iz koga doznjemo za jedan događaj iz druge polovine XVII veka…
Jedna žena visokog porekla živela je prikovana bolešću za postelju predugo vremena, a u blizini Moskve, teško se mučeći i pateći, a lekari su otpisali nadu u njeno ozdravljenje i čekao se smrtni ishod. Kao i uvek prokazalo se milosrđe Gospodnje, te u snu ova žena vide ikonu Majke Božje i začu glas koji joj reče: “Naredi da te povezu u Moskvu.Tamo, na Pupiševu, u hramu Svetog Nikole nalazi se ikona Majke Božje sa natpisom ‘Ublaži moje žalosti’, moli se pred njom i dobićeš isceljenje”…
I obuče seu veliku veru te krete ova namučena žena put Moskve, a tamo pronađe hram narečeni, i iđaše po čitavom hramu, ali ne vide ikonu koju vide u snu, te stoga reši da se obrati svešteniku i poveri mu svoj san i viđenje. Tada sveštenik naredi da donesu ikonu sa zvonika u hram… I zaista, kad doneše ikonu na njoj stajaše zapis – “Ublaži moje žalosti”… Bolesna žena kad spazi ikonu uskliknu: “Ona! Ona!”…
Pre toga nije mogla ni ruku da pomeri od oduzetosti, a pošto vide ikonu, čudom isceljena – prekrsti se i oseni se silom i znamenjem časnoga krsta Gospodnjeg, a zatim ustade na svoje noge i priđe ikoni bez ičije pomoći. Vratila se svojoj kući preobražena i isceljena. Ovaj događaj dogodio se 25 janura (7 februara po novom kalendaru) i taj datum uzet je za dan praznovanja ove čudotvorne ikone…
Pred ovom ikonom možemo se moliti i molitvom Svetog Jefrema Sirina, koju on ovako sastavi: “Djevo Vladičice Bogorodice, koja si natprirodno i nadrazumno rodila Jedinorodnog Logosa Božjega, Tvorca i Vladiku čitave vidive i nevidive tvari, Jendnog od Trojice Boga, Boga i Čoveka, postavši obitavalište Božanstva, mesto svake svetinje i blagodati u kome je, po volji Boga i Oca i uz saučestvovanje Svetog Duha, telesno obitavala punota Božanstva, neuporedivo uzvišena božanskim dostojanstvom, Slavo i Uteho, neizreciva radosti Angela, carska kruno Apostola i mučenika, Braniteljko u podvizima, Darovateljko pobeda, koja podvižnicima pripremaš venac i nagrade večne i božanstvene, Ti, koja prevazilaziš svaku počast, počasti i slavo prepodobnih, nepogrešiva Putevoditeljko i Učiteljice bezmolvija, dveri otkrovenja i duhovnih tajni, Izvore Svetlosti, ulaze u večni život, neisrcpna reko milosrđa, nepresušno more svih božanskih darova i čuda – od Tebe prosimo i tebe molimo, sastradalnu Mati čovekoljubivog Vladike, da budeš milostiva prema nama, poniznim i nedostojnim slugama Tvojim. Pogledaj milosrdno na pokornost i poniznost našu, izleči povrede duša i tela naših, rasteraj vidive i nevidive neprijatelje, budi nama nedostojnima tvrđava nesavladiva pred neprijateljima našim, oružje za bitku, snažna odbrana, Vojvotkinja i nepobediva Braniteljka, pokaži sada na nama svagdašnje i čudesne milosti Svoje, da poznaju bezbožni neprijatelji naši da je Sin Tvoj i Bog Jedini Car i Vladika, da si Ti uistinu Bogorodica, koja si telesno rodila istinitog Boga, da Ti je moguće sve i da, ukoliko to hoćeš, Vladičice, imaš moć sve da učiniš na Nebu i na zemlji i da svakome ko Ti se moli daruješ ono, što mu je korisno: bolesnima zdravlja, a onima koji su na moru spokoj i dobro kormilarenje. Onima koji putuju budi saputnica i sačuvaj ih, zarobljene spasi od strašnog ropstva, olakšaj siromaštvo i svako drugo telesno stradanje. Svakoga oslobodi od duševnih bolesti i strasti Svojim nevidljivim posredništvom i savetovanjem, da bismo dobro i bez spoticanja okončali put ovog privremenog života i da bismo kroz tebe zadobili večna dobra u carstvu Nebeskom, Verne, koji poštuju strašno Ime Jedinorodnog Sina Tvoga, koji se uzdaju u Tvoje posredništvo i u milost Tvoju i koji Te u svemu nazivaju svojom Zastupnicom i Braniteljkom, nevidivo osnaži protiv neprijatelja koji ih okružuju, rasteraj oblak čamotinje (uninija) koji obuzima duše njihove, izbavi ih od duševnih nevolja i daruj im svetlu dobrodušnost i radost i unesi u srca njihova spokoj i bezmetežnost. Molitvama Tvojim Vladičice, spasi ovu, Tebi posvećenu, pastvu, selo, grad i zemlju, od gladi, zemljotresa, poplave, od ognja i mača, od napada tuđina, od međusobnih sukoba, i svaki gnev, koji je zasluženo na nas usmeren, odvrati, po milosrđu i blagodati Jedinorodnog Sina i Boga Tvoga, kome dolikuje svaka slava, čast i poklonjenje, sa bespočetnim Njegovim Ocem i sa večnim i Životvornim Njegovim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin”…
I što se uništen čovek više uzda i više moli, a očekujući dobro, a dobijajući sve gore i gore, nije li sve više poraženiji, prokaženiji, nemoćniji, itd… Blago onom ko dočeka da vidi čudo, da vidi boljitak, a teško onom ko je osuđen da samo gleda užas i užas, bolje da se nikad nije rodio!…
Čovek je vidik bez kraja 