STAV I SLOG

Stavovi neprolaznosti počesto

Zaboravljaju svoju opštu uzetost

I čime se najzad može ispitati

Lepota svakog pojedinačnog sloga

Kad zaklanjaš se iza niza

Nepravedno oborene glave godina

Kao jedan tragač bez smisla

Uniženih osećanja, a bez obećanja

I nežno potisnut početak je

Kao bez pokušaja življenja

Kad apsolutno poražen počinješ

Izbačen iz neposrednog doživljaja

Uvređen narušavanjem veštačkog sklada

Tu gde život ne pruža objašnjenje

I stojiš između dve različitosti,

Tri suprotnosti i nula sličnosti

Sve opasnije sklon nemotivaciji

Požrtvovano istupajući

Protiv jedinstveno savrešne forme

U tebi živi čovek koji neprašta

I onaj koji osvetnički ćuti

Čudno živeći u staništu plača

Onako mučki uštapljen sa dve noge

I po svakoj neprilici

Potonuo u ravnodušnost

Ožalošćenog srca bez težnje

Tek senka jedna daleke čežnje

Gega se prazninama mračnih dubina

I prekopava paragrafe

Izlomljenih koraka  i slika

Kojima se neverovatno gore vere

Bez svake sumnje stvaralački penje

U svoja odrečno-upita staništa

Gde žive u simbiozi

Mrtva i živa ljudska iskustva…