Engleski matematičar, fizičar, filozof, astronom, alhemičar i političar Isak Njutn rodio se 4 januara 1643 u Vulstorpu nedaleko od Grentama, a umro 31 decembra 1727 u 84-oj godini života u Kensingtonu, na svom imanju (London)… Rano ostaje bez oca, te odrasta na imanju svoje bake. Rođen je kao prevremeno rođeno dete, nedonošče, tako da je imao krhku građu tela i nije mogao da se bavi zemljoradnjom… Kakav srećnik!… Njegov ujak bio je sveštenik i on je uočio dosta rano da je mali Njutn talentovan za matematiku te 1661 godine, a kada je Njutnu 18 godina šalje ga na Kembrižd, na Triniti koledž da studira matematiku… Učitelj mu postaje izuzetan pedagog imenjak Isak Barou, koji takođe uočava Njutnovu izuzetnu prirodnu darovitost i vrednost… Opet srećnik!… Pošto je Barou rešio da se posveti samo teologiji, predložio je Isaka Njutna za svog naslednika te je tako godine 1669, sa 26 godina Njutn postao profesor matematike na Kembridžu, gde je stekao veliki ugled u naučnim krugovima bez ijednog naučnog rada još!… Barou postaje inicijator Njutnovog bavljenja temom optike. I tako je Njutn poželeo da napravi bolji TELESKOP, koji bi davao izoštreniju sliku i kako bi bio od koristi astronomiji (godine 1671 napravio je prvi upotrebljivi reflektujući teleskop). Osmislio je sistem sočiva, ali nije uspeo, jer u to vreme brušenje beše na nižem nivou. I dok je posmatrao slike kroz taj jednostavan teleskop i njegova sočiva došlo je do prelamanja svetlosti, a dobijeni likovi bili su sa nejasnim obojenim rubovima. Njutna ta enigma pojave boja pri prelamanju svetlosti sve više okupira. Stavljao je po dva sočiva jedno preko drugog i video prstenove duge, koji po njemu poneše ime NJUTNOVI PRSTENOVI i tada je otkrio da su različite boje u vezi sa debljinom sloja vazduha koji se nalazi između sočiva. Našao se na dobrom tragu zahvaljujući svojim eksperimentima, a koje je vršio sa staklenom prizmom radeći na istraživanju svetlosti. Šta je zapravo uradio?… „Kroz jedan otvor propustio (je) tanak svetlosni zrak u potpuno zamračenu sobu. Pomoću sabirnog sočiva je taj zrak svetlosti fokusirao na staklenu prizmu, a iza prizme se mogao videti karakterističan DUGIN SPEKTAR poput šarene trake. Kada bi pred zrake u boji postavio još jednu prizmu, i to obrnuto, zrak koji iz nje izađe bio bi ponovo bele boje. Kada je pomoću prepreke s otvorom iz duginog spektra izolovao jedan zrak u boji i opet ga poslao kroz prizmu, video je da on po izlasku iz prizme zadržava svoju boju“… Šta je Njutn zaključio iz ovog svog eksperimenta?… „Bela svetlost (se) sastoji od više svetlosnih zraka u boji, od kojih se svaki prelama na poseban način i neodvojivo je povezan s tom osobinom prelamanja. Stoga mu se činilo da je nemguće napraviti sočivo za oštriji teleskop bez rasipanja boja“… Šta je uradio dalje Njutn?… Godine 1671 konstruiše prvi upotrebljivi teleskop, a kako bi otklonio sliku koju prouzrokuje prelamanje svetlosti. U tom teleskopu „su zraci koji su ulazili prvo sakupljani u paraboličnom ogledalu i, usmereni preko još jednog ogledala, stizali do sistema sočiva gde se mogu posmatrati“… Ovo beše pionirski pronalazak i dovoljno da Njutna prime u Kraljevsko društvo te 1671 godine sa 28 godina života, a 1703 postaće i predsednik pomenutog društva, kada mu je 60 godina… Iduće 1672 objaviće „Novu teoriju svetlosti i boja“, koja je kritički dočekana, a nakon čega Njutn okleva i dvoumi se o objavama svojih daljih saznanja, istraživanja i spoznaja – rada…
Tako je tek 1704, posle 32 godine, u svom delu „Optika“ sakupio i publikovao rezultate svih „svojih istraživanja spektralnog rasipanja bele svetlosti, pojave duge i drugih fenomena“, a njegova korpuskularna teorija rekla je: „Svetlost (se) sastoji od talasa sićušnih materijalnih čestica koje izlaze iz izvora svetlosti, kreću se pravolinijski i velikom brzinom šire u prostoru“…
Kažu da je radom na jednom drugom polju prirodnih istraživanaj Njutn trebao da postane pioniri i junak svoga doba. Za vreme studiranja bavio se mehanikom i razvijao ideje opšte gravitacije. Postoji lepa legenda koja kaže: „Dok je boravio u svom rodnom Vulstorpu, video je JABUKU kako pada. Inspirisan tom pojavom, došao je do saznanja da ista SILA koja jabuku privlači ka tlu jeste UZROK što se Mesec, uprkos sredobežnoj sili (centrifugalna sila…), ne udaljava do Zemlje i da sve druge konstelacije Sunčevog sistema počivaju na takvim privlačnim silama“… Legenda jeste lepa, no stvarni uzrok otkrića GRAVITACIJE nalazi se u Njutnovom intenzivnom studiranju i izučavanju mehanike, kojom se bavio iznova od 1684, kada mu je 41 godina i kada počinje i njegovo poznanstvo sa engleskim matematičarem i astronomom Edmondom Halejom. Svoja promišljanja na temu mehanike i gravitacije, dao je Njutn 1687 u glavnom delu „Matematički principi filozofije prirode“… Izdavač tog dela u 3 toma bio je Edmon Halej, koji ga na to i nagovori, a koji je beše svestan da Njutn čini ogroman pomak, a i uspeo je da reši zadatke koje pre njega niko nije uspeo… U prva dva toma Njutn je objasnio mehaniku kretanja tela, dok je u trećem tomu, dao objašnjenje principa opšte gravitacije i univerzalno pojasnio kako on deluje na sve kosmičke odnose. Odjednom moglo se mnogo čega pojasniti-razjasniti…. „Dva tela (se) privlače proporcinalno njihovim masama i obrnuto proporcinalno njihovom odstojanju… taj princip, koji se odnosi na međusobnu silu privlačenja nebeskih tela, objašnjava skoro sve probleme koji se pre toga nisu mogli rešiti. Iz promenljivih međusobnih položaja planeta, satelita i Sunca postala je jasna pojava promene njihovih putanja koje je sada bilo moguće matematički proračunati“…
Uočio je pojmove mase i težine te rekao „da sredobežna sila zemlje koja se OKREĆE ima protiv dejstvo na gravitaciju koja deluje na Zemlju… na polovima, gde sredobežna, tj. centrifugalna sila mora biti najslabija, jedan isti kamen (je) teži nego na ekvatoru, mestu gde je ta sila najjača… promena plime i oseke s njihovim najvećim podizanjem i najnižim spuštanjem zavisi od različitog položaja koji zauzimaju Sunce, Mesec i Zemlja jedni u odnosu na druge, kao i kod privlačnih sila koje se pritom menjaju“…
Njutnovi savremenici ta 3 toma „Principa“ nisu zaslužno nagradili!… Jesu ga 1703 izabrali za predsednika Kraljevskog društva u Lndonu, a 1705 zbog zasluga na polju nauke dadoše mu i titulu plemića samo!… Njutn beše i političar, tako da je u razdoblju od 688-90 vrlo aktivan u oblasti politike, kada je poslanik u u Donjem domu parlamentu, a u svojstvu predstavnika svog Univerziteta Kembridža… Tako postaje blizak kruni, pa 1695 postaje nadzornik, a kroz 4 godine te 1699 i izuzetno plaćeni upravnik kraljevske kovnice novca u Londonu…
Kada je 1665 godine crna smrt zvana kuga kosila pustošeći živote žitelja Londona, mladi matematičar Isak Njutn je kočijom bežao prema istoku Engleske. Tada je imao 22 godine… Zbog kuge je zatvoren i Kembridž, na koji se Njutn upisao 1661. Išao je u svoje mesto rođenja i tu naredne dve godine okusio idilu seoskog osamljeništva, a kada nastaju i neki od njegvoih prvih radova iz oblasti matematike, optike, mehanike i gravitacije…
Njegovo glavno delo poneće naslov „Matematički principi filozofije prirode“ i biće objavljeno 1687, kada je Njutnu 44 godine, a po nekim Njutnovim tvrdnjama nastanak dela se svrstava u 1666/67 gdinu, dakle par godina ranije, a kada je Njutn boravio na selu u rodnom Linkolnširu, u najvećem naponu svoje stvaralačke sile…
Preminuo je kao vrlo bogat čovek iza sebe ostavljajući „ŽIVOTNO DELO za koje bi drugim ljudima, po oceni brojnih biografa, sigurno bilo potrebno nekoliko života“… Uz fiziku, matematiku i astronomiju, proučavao je i teologiju, hronologiju i alhemiju… Njegova saznanja danas su zaostavština svetske nauke i ravno posle 292 godine od upokojenja Isaka Njutna, svet nauke se zanima tom njegovom zaostavštinom…
Dao je Aksiome mehanike, a te principe čine 3 osnovna Njutnova zakona: INERCIJE; SILE i UBRZANJA, a kao treći UZAJAMNOG DEJSTVA… „Po Zakonu inercije svako telo ostaje u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja dok na njega ne deluje neka spoljašnja SILA i PRINUDI ga da to svoje stanje PROMENI. Pri tom smer i brzina tela koje se ‚slobodno‚ kreće ostaju nepromenjeni. Drugi zakon, Zakon sile i ubrzanja, opisuje da kada na telo deluje neka spoljašnja SILA, ono dobija UBRZANJE koje je srazmerno toj sili i ima isti smer kao i ubrzanje. Jedinica sile se njemu u čast do danas obeležava sa ‚N‚. Zakon uzajamnog dejstva kaže da kada neko telo deluje SILOM na neko drugo telo, to drugo telo istovremeno deluje jednakom silom na prvo telo. Ovaj, treći Njutnov zakon se takođe naziva ‚ZAKON AKCIJE I REAKCIJE‚“…
Njutna, čuli smo u „Mikromegas“-u Volter više uvažava od Dekarta… A čujmo i to da je Njutn vodio spor i imao sukob sa Lajbnicom povodom otrkića infinitezimalnog računa!… Njutna su posmatrali dvojako, te se jednima činilo da je on božanstveni genije, a drugima de je čovek koji pokazuje i najbanalnije ljudske strasti i mane… Savremenici su mu vrlo zamerali tvrdeći da je on neprijatan čovek!… Da li je možda imao opravdanja i prava?!… Jedan od takvih je Lajbnic, koga smo neki dan upoznavali. Taj „nemački univerzalni naučnik i filozof je bio u nepomirljivom sukobu s Njutnom oko AUTORSTVA infinitezimalnog računa, koji su OBOJICA približno ISTOVREMENO otkrila. To je matematički postuak iz oblasti diferencijalnog i integralnog računa kojim je… moguće izračunati površine ispod krivih linija“… Njutn tada tvrdi da je on jedini pronalazač postupka koji će nazvati FLUKSIONI RAČUN i čitavog života prozivaće Lajbnica za plagijat i držaće ga za velikog ličnog neprijatelja!… Sam Njutn piše naučne članke i tvrdi da je on jedini zakoniti autor, ali se ti članci objavljuju pod imenima njegovih prijatelja. Pošto beše i predsednik Kraljevskog društva (londonske Akademije nauka) saziva i komisiju čiji zadatak treba da bude utvrđivanje autorstva nad spornim matematičkim postupkom. Komisiju su „slučajno“ činili njegovi najbliži saradnici, a izveštaj sačinjava Njutn lično… I Lajbnic beše član Kraljevskog društva i njega su u izveštaju nazvali plagijatorom. Bio je ovo skandal prve klase!…
Kasnija proučavanja pokazuju da Njutn jeste samo malo pre Lajbnica pronašao fluksioni račun. Lajbnicov pronalazk nazvan kao infinitezimalni račun objavljen je 1684, a to je par godina ranije i pre nego što će Njutn pokazati svoj fluksioni račun!… I ovim je li ustanovljeno da nema reči o plagijatu?… Tvrde da jeste!… Slučajnost, koje ipak ponekad i ponegde u neke pobde i svrhe ipak i ima, jeste pak samo to što su obojica kao genijalni veliki naučni umovi imali posve slične ideje u gotovo isto neko doba i vreme!…
Čovek je vidik bez kraja 